Nuklearni san će se vremenom ugasiti

Ljudi će shvatiti da je nuklerna energija najskuplji način za proizvodnju niskougljenične energije dok su obnovljive energije najjeftinije. Vratili smo se unazad, u sedamdesete godine. Zbog kolapsa globalnog finansijskog sistema, u poslednjih nekoliko godina, krenulo se unazad, izgubljeno je nekoliko prilika da se razvije zelena ekonomija, koja bi doprinela borbi sa klimatskim promenama, otvorila nova radna mesta, obučavala mlade – investicijama u obnovljive i čiste tehnologije glosa

Mnoge vlade u svetu se bore da suzbiju prava ljudi na protest, na političke odluke, i na izražavanje mišljenja ne samo putem glasačke kutije, nego direktnom akcijom. To se događa i u Velikoj Britaniji, tako da kada govorim o zelenim slobodama, za mene je to velika tema, jer govorim o još jednoj dimenziji ljudskih prava Potpis za sliku Vlade i dalje čine premalo, i to rade prekasno, za razvoj obnovljive tehnologije

INTERVJU Milica Momčilović

Ser DŽonatan Porit se pitanjima životne sredine bavi od 1974. godine, od vremena kada je postao nastavnik u opštoj školi Vest London, koju je iskreno zavoleo. Deset godina kasnije napustio je profesuru i bio direktor organizacije Prijatelja Zemlje (Friends of the Earth), sve do 1991. godine, u vreme kada niko nije verovao da će se organizacije za zaštitu životne sredine baviti naukom i okupljati naučnike koji su danas glavni lobisti u svetu. Forum za budućnost osnovao je 1996. godine. Posebno je angažovan oko pitanja populacije, zaštite šuma, nuklearne energije i civilnih sloboda. Jedan je od direktora Fondacije Princa od Velsa „Program za biznis i održivost”, i uključen u rad mnogih vladinih i nevladinih organizacija koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine.

Osnivač je Festivala eko-ideja, umetnosti i zabave u Bristolu „Velika zelena nedelja”, koji je ove godine posetilo preko 50 000 ljudi. Najpoznatije njegove knjige su „Capitalism As If The World Matters” “Globalism & Regionalism” i „Living Within Our Means”. Razgovor sa DŽonatanom Poritom smo realizovali pod pokroviteljstvom Britanskog saveta.

Pre svega nekoliko godina kada smo razgovarali o zaštiti životne sredine u svetu stanje je bilo drugačije, bolje. U poslednjih godinu dana u izjavama za britansku štampu insistirate na tome su da smo se vratili u 70-te. Zašto?

Žao mi je što to kažem, ali tačno je da smo se vratili unazad. Mislim da je razlog kolaps globalnog finasijskog sistema 2007. na 2008. godinu. Deluje kao da su sve političke mogućnosti iscrpljene, i da je u svetu bogatih jedino važno vratiti se ekonomskom napretku. Za zemlje poput Kine, Indije i Brazila to znači kako stići do još bržeg napretka. Tako je cela priča o klimatskim promenama i obnovljivom razvoju pala na poslednje mesto agende, što je razočaravajuće. Nadali smo se da će ovaj period biti posvećen podizanju političke svesti o tome, a sada smo opet na niskoj tački.

Ko snosi odgovornost – pojedinci, društvo?

Jasno je da postoji trougao, vlada, ekonomija i civilno društvo. I svi imamo svoju ulogu u tome. Vlada, koja se nalazi navrhu tog trougla, ne može da postigne ništa bez ekonomije i bez glasača, odnosno građana. Međutim, ona ima mandat i može da menja zakone koji utiču na tržište i utiče na to da građani žive u više-manje dobrom prirodnom okruženju. U poslednjih nekoliko godina, krenulo se unazad, izgubilo se nekoliko prilika da se razvije zelena ekonomija, koja bi doprinela borbi sa klimatskim promenama, otvorila nova radna mesta, obučavala mlade. I rešavala nezaposlenost –investicijama u obnovljive i čiste tehnologije, koje stvaraju nove mogućnosti za rad. Zato je veoma bitan odnos vlade, biznisa i civilnog društva jer ipak, na kraju je na vladi svake zemlje da izvede te promene.

Da li je posle velike nuklearne katastrofe u Fukošimi, došlo do redefinisanja strategija o proizvodnji nuklerane energije u svetu?

Bilo je mnogo razgovora i razmišljanja o redefinisanju, posle katastrofe u Japanu. Vlade u svetu su se na različite načine odredile. Nemačka je ubrzala zatvaranje reaktora, Italija je odlučila da nema više pogone za nuklearnu energiju, ovde u Velikoj Britaniji, još uvek smo mišljenja da nuklearna energija treba da bude deo miksa sa ostalim. Interesanatno je kako su zemlje različito reagovale posle ovog događaja. Međutim, glavna posledica Fukošime jeste da je cena nuklearne enegrije porasla odmah posle katastrofe. To je danas tehnologija koja svake godine poskupljuje, dok cena proizvodnje obnovljivih energija opada. I, u nekom trenutku ljudi će shvatiti da je nuklerna energija zaista najskuplji način za proizvodnju niskougljenične energije dok su obnovljive energije najjeftinije. Moje mišljenje je da će se nuklearni san vremenom ugasiti zbog previsoke cene: ljudi prosto neće investirati u tako nešto.

Bavite se pitanjima populacije i posvećujete vreme ohrabrujući ljude da se što više pozabave potrebom smanjivanja globalne populacije, koja danas iznosi preko sedam milijardi ljudi. Teško pitanje?

Da, to je oduvek kontroverzno pitanje. Sredinom sedamdesetih godina uključio sam se u zelenu politiku. U debatu o populaciji uključen sam već 40 godina i zabrinjava me što ljudi vide to kao kontraverzu, jer, u suštini, mi govorimo o pravu svake žene na svetu da joj kontracepcija bude dostupna. U ovom trenutku ima preko 200 miliona žena na planeti koje ne žele više da rađaju ali ne mogu da dođu do sredstava za kontracepciju. Kada tako gledate, pitanje o populaciji postaje sve manje kontroverzno, postaje pitanje ljudskih prava: kako da ono što uzimamo zdravo za gotovo u Americi ili Evropi, u ovom slučaju kontracepciju, postane dostupno svima na svetu, ponajviše u zemljama u kojima dominiraju muškarci i gde su često žene prisiljene na trudnoću. Dakle, na manipulativnu trudnoću, što žene dovodi u užasan položaj, a samim tim i ta društva. Kako se odnositi prema tome, za mene je u središtu rasprave o populaciji. Tačno je da je pitanje povezano i sa zaštitom prirode i klimatskim promenama, ali u suštini je veoma važno da svaka žena na svetu ima pravo da reguliše plodnost.

Aktivni ste u promociji zelenih sloboda. Koje su to slobode?

Zanimljivo je da su mnoge zemlje zaokupljene pitanjem građanskih sloboda i zaštite ljudskih prava. Kako da zaštitimo pravo pristupa demokratiji? Kako da zaustavimo države i vlade koje obstruiraju ove slobode i način života. Još od napada na kule Blizakinje, rat protiv terorizma pružio je vladama izgovor da onemoguće ove slobode i ograniče ljudska prava. Za mene to je vrlo zabrinjavajuće. Takođe, mislim da taj problem ima i veliku zelenu dimenziju, jer se mnoge vlade u svetu bore da suzbiju prava ljudi na protest, i njihovo pravo na političke odluke, na izražavanje mišljenja ne samo putem glasačke kutije, nego diretnom akcijom. To čine vlade širom sveta, to se događa i u Velikoj Britaniji, tako da kada govorim o zelenim slobodama, za mene je to velika tema, jer govorim o još jednoj dimenziji ljudskih prava i građanskih sloboda.

U jednom od naših razgovora izjavili ste da vlade čine premalo i to rade prekasno.

Tu se ništa nije promenilo: i dalje je premalo, i dalje je prekasno. Suština je da svaka godina zastoja u onome što je neophodno da učinimo, čini taj put sve težim. Međutim, ono što je sjajno, i nadam se da neće biti prekasno, jeste napredak u tehnologiji koju danas koristimo. Kada smo pre nekoliko godina govorili o obnovljivim energijama, tehnologije nisu bile dovoljno dokazane, danas jesu. Vidimo sjajan napredak u upotrebi solarne energije, energije vetra, biomase, mogućnosti da se koriste prirodni sistemi za prozvodnju energije. Drugačiji sistemi za proizvodnju hrane koji su mnogo efikasniji i mnogo bolji za prirodu. Vidimo i različite pristupe otklanjanju otpada, pametne materijale i nanotehnologiju. U tom smislu razvoj obnovljive tehnologije je vrlo bitan. Na tom polju događaju se uzbudljive stvari. Mnogi ljudi širom sveta, pametni inovatori, razmišljaju kako da iskoriste ljudsku genijalnost i reše ovaj značajan problem velikog broja stanovništva na veoma istrošenoj planeti, nadajući se da će se na taj način unaprediti kvalitet života na zemlji.

I ove tehnologije su sve jeftinije.

Da, cena obovnovljive tehnologije je sve niža, u prilog tome govori podatak da i Kina kreće ozbiljno u tom pravcu. I moj optimizam je u tom domenu. Nije ni malo zabavno ako prihvatite da je svršeno sa ovim svetom, kako onda da pregurate dan.

REGISTRACIJA | PRIJAVA
Razvoj zelenog društva put u održivu budućnost
Evropa i klimatske promene
Fusce nec elit faucibus, bibendum enima?
Fusce nec elit faucibus, bibendum enima?
Fusce nec elit faucibus, bibendum enima?
NETWORK

“Najveći problem se vidi u nedovoljnoj i neadekvantoj implementaciji postojećih zakona.”
Nataša Žugić - Drakulić

“Klimatske promene i druge pretnje po opstanak živog sveta u fokusu interesa i brige javnosti.”
Hristina Stevanović - Čarapina

“U programu Eko-škole u Srbiji brojimo 54 vaspitno obrazovne institucije”
Aleksandra Mladenović

“Naša sadašnjost je najbliža konstataciji: ...da, skoro, ništa ne menjamo”
Anđelka Mihajlov